Kad zamišljam svoj život za nekih trideset godina, uvik molim Boga i sve svece da u životu nikad ne budem morala biti svekrva. Ne zato što ne bi volila imati sina, samo da je zdravo. Zato jer je svekrva uvik prikazana ka' štriga koja jadnoj mladoj nevisti zagorčava život, sina obožava pomalo nastrano, kuha najbolje sarme, svi je vole, osim one jadne neviste s početka.
Ako i izbjegnem taj zadatak da budem svekrva, ako mislim živiti s najdražim u braku, a ne na divlje, nevista ću morati biti. Je, bila sam ja kod moje buduće svekrve u kući. Je, dobra žena. Sve lipo čisto, onako kako me mater učila da triba biti. Možeš s poda jesti. I sina je dobro odgojila. Svaka bi ga mater za zeta, ali to je sada druga priča. Kakvu bi svaka mater nevistu imala? To je za sociološko istraživanje.
Mene je Majka pokušala naučiti svemu šta i ona zna. Rekla sam da nikad neću biti rob kuhinje i traverše, ali tako je red. Samo sam se zaklela da nikad neću fuge u kupaonici čistiti, to je malo maša. Ćaća mi je uvik govorio da nije bitno jel ima sina ili ne, samo da je živo i zdravo. Kad smo sestra i ja postale, ono šta se kaže u nas, cure za udaju, reka' mi je da mu je drago da ima samo 'ćere.
Sumnjam da je to zato jer je jedini muški u kući pa ima tri žene da spremaju za njim. Prihvatio je zeta, moga jedinoga, ka' svoga sina. Onoga kojem je namijenio ime Mate, pa sam na svit došla ja. Nego, biti svekrva je nešto s čim se morate boriti kroz život. Poznavajući razne žene koju su ženidbom svoga sina (najbolje materino na svitu), postale svekrve, čisto mi ništa nije jasno. Od jedne krajnjosti do druge.
Meni je moja svekrva bila ka' mater, možda zato jer me uzela pod svoje kad sam došla u njezinu kuću. Istina, kuhala sam i prala, možda sam joj zato bila dobra. - A blago li ti je, dobro znaš kakva je moja. I suđe je posli mene prala, da ne govorim da je robu posli mene višala ponovo. Ni kad smo odselili u Ameriku, trbuhom za kruhom, nije nam dala mira. Slala je hranu u paketima, da joj sin ne bi osta' gladan pored mene žive. To su štorije o svekrvi.
Ovako sam i ja naivno pitala jednu našu, rekli bi, ženu koja je proživila svoje.
- Mala, dođi da ti teta Marica kaže kako triba sa svekrvom. Da se razumimo, jedina dobra svekrva je ona koja je Bogu (Bože joj oprosti, ne zna šta govori) otišla na ispovid. Ne padaj u zamke i slatki govor kad ti kaže da si joj ka' ćer, to ti govori samo dok se ne udaš.. Onda je gotovo. I moja je bila zmija, pokoj joj duši. Nije me volila ni kad sam rodila tri sina, njene unuke! Ni kad sam othranila dicu i još radila osam sati u Bagata.
Uvik mi je govorila da je ona rodila petero dice. Od toga četiri sina i 'ćer da joj bude pomoć u kući, i još je radila 12 sati u polju i brinila se za muža i dicu da ne budu gladni ni šporki. I krov na kući je prominila tri puta. Sama. Kad mi je bilo teško, zamišljala sam je na tom krovu kako golim rukama vadi tikulu po tikulu, stavlja nove, malo klizi po krovu, pada i nesretnim slučajem slomi vrat. I odma' ode prid svetog Petra, da ne bi došla nepokretna meni u krevet ležati, još mi samo to fali.
Muža ni spomen. Teta Marica, pa i vi ste svekrva. I to trostruka, kažem ja naivno.
Je dušo, ja san ti moderna svekrva. Ja sa svojom nevistom, ovom od najmlađeg sina (dite materino najmlađe-najslađe) čak kavu pijen po ovim šoping centrima. Dušo, ja san ti u penziji pa imam vrimena za izgubiti. Ali ona? Nije mi jasno kako stigne na kafu kad ima malo dite i muža, u moje vrime ni bilo tako. Ne, ne. Ja sam imala tri sina, muža i kuću, da ne govorim da sam 12 sati u Bagata radila i zaradila penziju. Ove mlade, oni ti ništa ne znaju.
Eto, sve po istom pilaju. Da ne bi i mene zadesilo isto? Kad jednog dana budem imala zakonitu svekrvu, najradije bi joj napisala javno pismo, u nadi da ćemo tako riješiti sve moguće nesuglasice. Javno zato da ne može poreći da sam pokušala.
Draga majko moga jedinoga. Volim vašeg sina više nego sebe (radi dramatičnosti). Vas doživljavam kao drugu mater, ali vas nikad neću zvati mama iako je to običaj u vašem selu. Možete biti uvjerena da vaš sin dok je pod našim krovom, neće biti ni žedan ni gladan pa nije potriba da nosite paštafažol u tećici svaki dan jer on to najviše voli. Mene je mater naučila kuvati sva jela. Znam kako se peglaju košulje, nije bila potriba da mi kupite još jednu peglu.
Moje kćeri (ok, hoću curice da me ne okupira muška čeljad pa da ostatak života samo čistim za njima), ja ću naučiti sve šta znam. Hvala na onim lancunima za njihovu dotu šta ste poslali po svekru, znam da ste se namučili sama ih žuntivati. Hvala na platnenim pelenama za dicu, to vam se više ne koristi. (op.a. nisan luda da na dan peren tri mašine robe kad su pampersice tako zakon izum). Poručite svekru da ćemo dolaziti na gradele kad god budemo mogli. P.S. Upute od četiri stranice kako se pere bila roba, bile su mi iznimno korisne. Dat ću ih prijateljici koja se tek udala, ona vam ne zna ni jaje razbiti.
Moja štorija o svekrvi i svojti tek počinje. Da je jadna Janica iz Breze znala u ono doba šta je to emancipacija i jednakost, mogla bi onu ludu svekrvu i svinju od muža poslati tamo di im je misto. Pa neka oni idu na pašu bolesni. Malo mi dođe mučno kad čujem kako se govori o sinu jedincu, iako taj isti sin jedinac, od iste matere i istog ćaće, ima još dvi sestre.
Pa gdje je pravda na ovome svitu? Uglavnom, neka se naše drage svekrve ne uvride, moramo uniti malo humora u ovaj sumorni svit. Volimo mi vas, ipak ste vi Majke naših jedinih. A ako me i zadesi pa budem svekrva, neka. Bude li i sin jedinac u matere, neka. Valjda će se naći neka dobra za njega, ipak je on dite materino...
