Kad me baš ono pukne dosada i zaista nema ništa drugo na televiziji, gledam Milijunaša i Kariku. Znam, penzionerski život. Ali nije ni to loše. Kvizovi su jako dobar trening za zakržljale moždane vijuge. Nekako mi bude toplo pri srcu kad se iz petnih žila derem s točnom odgovorom, a ekipa na ekranu nema pojma. Dobro za ego.
Možda su baš ti kvizovi trening za pronalaženje pomalo izgubljenih krhotina znanja. Ono što smo nekada mislili da znamo, a sada definitivno ne znamo. Možemo li svoje znanje testirati u pomalo šoubizovskim kvizovima? Nije baš mjerodavno? I ja mislim. Ali je fora.
Da ne spominjem da možete, ukoliko zaista odete na jedan od tih kvizova, na svom znanju i zaraditi. Nego, kakva smo nacija kad je znanje u pitanju? Rekli bi, jesu li Hrvati glupi? Ma nismo. Ustvari, s obzirom na obzir, trudimo se. Posebno kao glupa nacija ističu se Amerikanci. Možda će vam se činiti kao uvreda. Meni ne, više kao činjenica.
Ako naši školarci moraju znati sve američke savezne države, onda se od malih Amerikanaca očekuje da znaju bar prstom pokazati Europu. Tražiti da znaju gdje se nalazi mala, siromašna Hrvatska bila bi ipak Utopija pošto pola svijeta misli da je sve to tamo neki Balkan, šest u jedan. Možemo opet upadati u spiku sa previše školskih sati, a premalo znanja. To je uvijek bolna točka.
Koliko smo se samo naslušali prijedloga zakona i članaka o manje nastavnih sati, lakšim torbama, manje kila na leđima. Hrvatska ima, kao i sve druge uređene države, program obrazovanja. Sad, koliko je uopće plodonosno o tome raspravljati? Ako uzmete u obzir da je uz osnovnu školu, koja traje osam godina, obavezna i srednja škola, koja traje tri ili četiri godine, dobijete dvanaest godina obaveznog, formalnog obrazovanja. Na koje vas obvezuje, ni manje ni više, nego zakon.
Na vama je da izvučete što veću korist iz pruženih godina obrazovanja. Znam, pomalo je naivno i ne baš pametno pokušati mjeriti znanje. Nije ono kila krumpira pa da znamo točno koliko ga imamo. Ponekad nismo ni svjesni što sve znamo, a još manje što sve ne znamo. Ah, krhko je znanje. Koliko puta vam se dogodilo da nešto znate, samo se ne možete sjetiti? Da, ta fora nije prolazila ni u srednjoj školi.
Možemo li mjeriti godine obrazovanja sa stvarnim znanjem? Jer, nije ni obrazovanje garancija uspješnosti. Ali uvelike pomaže. Pa je tako poželjno završiti fakultet, da mala Hrvatska ima puno obrazovanog, akademskog kadra kojim se može hvaliti, ali ih ne može sve zaposliti. Pa vam se smuči i faks i knjige i sve znanje ovoga svita kad od toga ne možete pristojno živiti. Puno se rasprave povelo oko takozvane Bolonje. Nije dobra, ne provodi se dobro, nismo mi za to. Ali, ako mislimo u korak s Europom moramo se i mi uskladiti. Uskladiti da, pokušavati na testnim generacijama? Mislim da ne.
Ali, sve počinje od onoga dana kad mama kaže, sutra je škola. Muka mi je gledati one male prvašiće kako tegle one ogromne četvrtaste torbe na svojim nejakim, dječjim plećima. Dajte, zar im je potrebno toliko knjiga? Je, je, znanje i obrazovanje je bitno, bla, bla, bla...Još jedan apsurd hrvatskog školstva je i stalno mijenjanje udžbenika.
Čisto sumnjam da su se kemijske formule promijenile u jednog godini. Nije mi baš jasno čemu mijenjanje knjiga iz zemljopisa (ops, sad je geografija, jer to zvuči bolje) ako znamo da se Afrika nije makla ni centimetar, a ni Europa nije otplovila u nepoznato. Dobro, ne moramo učiti iz knjiga nastalih za vladavine cara Franje Josipa, ali svaku godinu nova?! Nekad me mučilo to ne(znanje).
Ponekad je zaista poželjno razmišljati pomalo fatamorganski. Ponekad je pomalo moguće pomisliti da se znanje može kupiti na pijaci. Gospođo, pošto kilo znanja? Dušo, za tebe samo deset kuna. Možemo raspravljati i o kupljenim ispitima, o kupljenim diplomama i titulama. Tata, ja bi bio magistar. Može sine, sredit će ćale sve.
I tako dalje i tako bliže, primitivizam i neznanje lutaju labirintima života i ostavljaju tragove u pijesku koje je gotovo nemoguće izbrisati. Postoji još jedna škola, ona koja nije obavezna. Ona koja nije ni formalna, nema mjere i norme. Nazivaju je životnom. Iz nje je važno izvući pouke. Da ne biste u životnoj školi, završili na - popravnom.
