Jajaije - Koko Đambo, jajaije!
Ako me sive stanice ne varaju, ovu stvar smo pićili devedesetih.
Neke pisme tako su zarazne i lagane i blesave i savršeno se uklapaju u najvrelije godišnje doba. Sićate se ona dva starca i njihove Macarene? Otkačeni ples proširio se po plažama, parkovima, klubovima...
Lito uvik u sebi nosi neku blagu aromu bezbrižnosti, optimizma i energije. Posebno onima koji na godišnji krenu čim zaključe ocjene. Pozitivne. Da se ne vraćaju na popravni u osmom misecu.
Postavljaju se tablice zimmer-frei, pune se apartmani, hoteli, parkirališta. Grad postaje mali Babilon, čuju se brojni strani jezici, škljocaju aparati, ližu se sladoledi. Divota.
No, ima lito i onu manje sunčanu stranu.
I zato svečano proglašavam ovaj tekst OTVORENIM: slobodni ste ga nadopuniti svojim veselim iskustvima sa svim onim malim katastrofama koje su vam ulipšale lito. Prošlo, sadašnje, buduće.
Ponekad je mojoj Staroj neugodno kad čuje komentar da je njenu Prvorođenu sigurno napravija Šveđanin. A ja tu stvarno ne mogu ništa poduzeti. Sve sam isprobala: i hlad, i kupanje iza 6 uri, i kremu s faktorom 666. Nema šanse, uvik isto. Prava sam Izgoretina. Godinama se tješim likom i djelom Pipi Duge Čarape, ali to ne umanjuje broj pjegica koje su tradicionalno izraženije u lito.
Zahvaljujem Posejdonu što me svako lito čuva od opakih crnih stvorenja poznatih kao Paracentrotus lividus. Gledala sam kad su mojoj prijateljici iglom vadili bodlje morskog ježa iz stopala. Plakala je. Plakala sam i ja.
Ovo lito nisam propustila urnebesnu zabavu, takozvanu 'ljetnu virozu', koja se manifestira temperaturom oko 38 (a vani je 30), nezaboravnim kašljanjem i milijunom potrošenih papirnatih maramica.
Prije nekoliko godina gradom se proširio trač da naša omiljena slastičarnica širi salmonelu. Zbogom, vanilija i šumsko voće! Bilo me trta, što ako u toj glasini ima istine? Ipak, stvar se brzo rišila, pa sam navalila da nadoknadim propušteno. Meni nije bilo ništa, ali ostatak ekipe je sljedeći tjedan grlio školjku. Ispostavilo se da za taj Rigoletto nije bio zaslužan ni sladoled, ni alkohol, nego mesni doručak. Stvarno triba paziti na litnju prehranu.
Možda će vam se ovo činiti patetičnim, ali lito ima još jednu nuspojavu: može vas ostaviti slomljenog srca. E, da... tako to ide... zalasci sunca, pun misec, mala uvala, a voljeno biće sutra putuje nazad u Mađarsku/Austriju/Izrael.
Toliko iz mog kantuna. Na redu ste vi.
